DUNJA NJEGRIĆ: DA BI POSTAO BARISTA MORAŠ DA ISPIJEŠ MNOGO KAFE, ALI I PROČITAŠ DOSTA KNJIGA

Ovako je svoj uspeh opisala i hrabro započela intervju za naš portal, mlada studentkinja FTN-a u Novom Sadu, mladi barista i ponosna naslednica očevog biznisa Dunja Njegrić, koja je sa svojih, neki bi rekli ,, samo 25 godina“, uspela da nekoliko zrna kafe pretoči u pravu malu rapsodiju ukusa i  ponese ponosnu titulu državne prvakinje u AeroPress-u, posebnom načinu pripreme filter kafe.

Kao i svaki pravi domaćin, Dunja nas je dočekala na vratima svoje porodične ,, Male radionice kafe“ u Novom Sadu gde nam je u prazničnoj atmosferi pripremila ovaj topao napitak i podelila sa nama njegovu suštinu, recept koji pišu pobednici, kao i utiske koje nosi sa prestižnog takmičenja u Londonu.

,,Kao i svakom jednom ljubitelju kafe ona za mene predstavlja sam početak dana, samim tim i svaki trenutak koji provedem ispijajući kafu je trenutak u kojem uživam, lični trenutak, trenutak sa dragim osobama, ali i posao. Kafa je za mene velika inspiracija, po kafi možeš da crtaš, da je mešaš, isprobavaš neprestano nove ukuse, kafa je jedna umetnost i jedna nauka.  Kafa je pre svega jedna biljka, jedna voćkica iz koje treba izvući njen maksimum, njene najlepše arome. Nama kafa ne služi samo za razbuđivanje, već predstavlja način da se povežemo sa ljudima, svaki put kad upoznaješ nove ljude i kad želiš da se nađeš sa prijateljem kojeg nisi dugo video, ili sa drugaricom sa kojom sediš svakodnevno opet se vas dve nađete tako što ćete popiti kafu, nama nije bitno kada,već sa kim i gde je pijemo . Čar kafe je u tome što ona na neki način povezuje ljude.“

Ova mlada devojka je ljubav prema kafi stekla još u najranijem detinjstvu kada je u malenoj pržionici svoga oca, priseća se, sama pakovala kafu i grickala krišom zrna iz velikih džakova koji su pristizali iz dalekih, njoj tada nepoznatih zemalja.

,, Sama pomisao da piješ kafu iz neke tamo države u koju možda nikad nećeš moći da odeš, sa tih plantaža, pomisao na  trud koji je uložen da se održi ta biljka, da se uzbere ta kafa, da se očisti, opere, osuši, koliko truda je uloženo u svako zrno koje se potom melje, je neverovatna i ujedno i dodatni motiv zbog kog sam se zainteresovala za posao bariste.“

Dunja, pored vremena posvećenog fakultetu, gotovo jednako vreme provede i u porodičnoj radionici u kojoj pomaže svojim roditeljima, ujedno vežbajući svoje umeće u „nameštanju“ kafe. Da je posao bariste vrlo zahtevan i da predstavlja pravu malu umetnost i nauku potvrdila nam je i ona sama:

,, Na baristu gledam kao na umetnika. Da bi postao barista moraš mnogo knjiga da pročitaš, moraš dosta kafa da popiješ. Barista mora mnogo da uči, da prolazi različite obuke, ali i da voli svoj posao“, a da je tako, Dunja je i dokazala u septembru ove godine kada je na državnom takmičenju u AeroPress-u ponela titulu pobednika i otvorila svoj put ka Svetskom prvenstvu u Londonu. 

Iz Beograda nosi najlepše uspomene jer je to za nju bilo i prvo takmičenje na kojem je učestvovala, ali i zato što je, našavši se rame uz rame sa našim najboljim baristama, uspela da svojom ljubavlju, porodičnom tradicijom,  požrtvovanjem, kreativnošću ispuni svolju šoljicu kafe i ubedi stručni žiri da je upravo ona spremna da se uputi put Velike Britanije.

Upitali smo je gde je jutarnja kafa ukusnija i kakve utiske nosi iz Londona?

,, Najukusnija kafa je uvek kod kuće,  u svom toplom domu, gde se najprijatnije osećaš, ali i sam boravak u Londonu imao je  svoje čari i tamo je kafa jako lepa. U samom Londonu bilo je prelepo, kao da sam u nekom filmu, totalno drugačiji način življenja i svega, dosta je uređenije. S obzirom da  sam bila košarkašica svojevremeno samo takmičenje me je dosta podsetilo na NBA ligu, totalno je bilo na svetskom nivou, mnogo ljudi, kako gledalaca, tako i takmičara iz celog sveta. Ogromno iskustvo, upoznaješ nove ljude, upoznaješ njihova umeća, znanja o kafi, učiš od njih, kao i oni od tebe. Svako ko se našao tamo nije mogao da odoli, a da ne proba gotovo sve kafe“.

I verujemo da je tako jer smo i sami, u toku razgovora, poželeli da ispijemo sve kafe sa njihovog menija i osetili smo se kao pravi poznavaoci ovog neverovatnog napitka.

Dunja je uspela da nas nauči mnogo toga: da je kafa pre svega voćkica koja ima svoju aromu i iz koje je, uz mnogo truda, znanja, ali i ljubavi, moguće izvući ono najbolje i stoga nam je za kraj i sama nesebično podelila nekoliko saveta, kako bismo i mi mogli da osetimo potpuni ukus, ali i izvučemo isti pripremajući domaću kafu:

,, Kod nas ljudi vole da piju kafu, ali većina ne zna da prepozna ono pravo – gorka i jaka kafa su za njih sinonim za kvalitet. Moj savet je da pokušate da pijete kafu bez dodatka mleka i šećera jer oni ubijaju tu njenu pravu aromu, a što se tiče pripreme domaće kafe, nema tu mnogo filozofije, jedina tajna je u tome što ne treba pustiti vodu da ključa, već da čim osetite da voda polako vri skinete džezvu sa vatre i dodate kašiku kafe na jednu šoljicu i potom je ponovo vratite na vatru kako bi provrela“ .

I za sam kraj upitasmo ovu neverovatnu mladu damu gde vidi sebe kroz desetak godina na šta nam je uz smešak odgovorila:

,, Sigurno vidim sebe u ovom poslu zato što sama ljubav prema kafi već govori šta želim da radim, to je porodični biznis koji treba negovati, vrlo sam se vezala za kafu, posvetila sam joj se, utonula sam u ceo njen svet, želim da rastem zajedno sa firmom i mojom malom radionicom.“